Vojin Mijatović, potpredsjednik SDP-a BiH i kandidat za člana Predsjedništva BiH, i ove godine je prisustvovao na obilježavanju 27. godišnjice genocida u Srebrenici. Mijatović je na društvenim mrežama kako je proveo vrijeme sa Ćamilom Durakovićem, kazavši kako njih dvojica vršnjaci sa različitim sudbinama.
-Brat Ćamil čeka sa kafom sedimo nas četvorica spremamo se put Potočara na komemoraciju, ulazi majka ponovo: ” deco ne možete ići bez doručka”… da to su te Bosanske majke iste i u Srebrenici i u Banja Luci, napisao je Vojin.
Njegov status prenosimo u cjelosti:
– 🇧🇦 STIGOH U BANJA LUKU IZ POTOČARA
Sve što čovek radi u životu treba ostaviti neki trag, ovakvi dani poput ovog 11.07.2022. u meni ostave brazdu.
U toj brazdi se nakupi čoveku svega i vrlo teško može doneti neke zaključke i tako stoji ta brazda, valjda ta i sve ostale brazde definišu čoveka.
Juče smo proveli ceo dan u Potočarima sa ljudima, pričali, sedeli, šetali hiljade nepoznatih i poznatih ljudi svi zajedno, a svako sa svojim teretom u životu.
Naporan je bio dan, težak nekako bez zraka. Dolazimo uveče kod našeg Ćamila na konak, na pragu nas dočekuje njegova majka, sa osmehom i zagrljajem kao najmilije.
Po prvi put srećem majku svog druga koja je isto u Srebreničkom genocidu izgubila svoje najmilije. Grli me ta žena i kaže sine: “ja tebe gledam isto ko mog Ćamila”.
Sedimo u dnevnoj sobi Ćamil, Aco, Sale i ja, majka nam je spremila večeru, galami na Ćamila da nam sipa sok, onak kao i u svakoj kući u Bosni, gosti se moraju ugostiti.
Ostajemo dugo u noć prepričava nam Ćamil sva ta dešavanja do kobnog 11.07.1995. u dahu slušamo, osećamo preživljavamo…..
Sale i Aco odlaze na sprat da spavaju, ostajemo Ćamil i ja, pričamo. Gledam Ćamila mi smo vršnjaci rođeni smo 1979. godine on u Srebrenici ja u Banja Luci. Imali smo različite sudbine, njegova je bila jako teška.
Sat posle ponoći dva vršnjaka Srbin i Bošnjak u Srebrenici pričaju istim jezikom, razumeju se, osećaju se bratski kao dva Bosnaca.
Zaspao sam u sekundi kada sam legao, budim se u Srebrenici, brat Ćamil čeka sa kafom sedimo nas četvorica spremamo se put Potočara na komemoraciju, ulazi majka ponovo: ” deco ne možete ići bez doručka”… da to su te Bosanske majke iste i u Srebrenici i u Banja Luci.
E sad zašto ovo sve pišem, želim da moja Una zapamti ovu brazdu, da zna da u Srebrenici živi Ćamilova kćerka Ajna i da znaju obe da ako ništa drugo njihovi očevi su se razumeli, družili i delili i planove i osećaje i strahove.
Ovde ću stati, a dok sam živ ostaću dosledan svojim osećajima bez obzira na cenu koja se plaća, Srebrenica je i moja rana, ko razume razumeo je, ko ne razume neće nikada, napisao je Mijatović.
