Sedamnaest godina posvetio je Partizanu. U Humsku je zakoračio davne 1985. sa svega 26 godina, a već u aprilu 1988. godine Duško Vujošević predvodio je crno-bijele na završnom turniru Kupa šampiona u belgijskom Gentu.
Vujošević je u bogatoj karijeri predvodio mladu reprezentaciju Jugoslavije, nacionalne timove SCG i Crne Gore, a od aprila 2017. na klupi je Bosne i Hercegovine. Junski treći FIBA “prozor” za plasman na Svjetsko prvenstvo selekcija BiH dočekuje sa učinkom 2-2.
“Bosna je specifična država. Početak je bio pogotovo težak. Bilo je mnogo otkaza, ostali su samo klinci i u prvom krugu kvalifikacija bili smo totalni austsajderi. Momci su pokazali strast i želju za napretkom. Zavolio sam ih jer su prvo oni imali takav odnos prema meni. Objektivno meni je u Srbiji spriječeno da radim, teško radim na stranim jezicima, jedino italijanski znam dobro. Najbolje radim na ovom našem srbijansko-hrvatskom jeziku i najviše volim da radim sa našim igračima. Sad što nekome ne odgovora da radim sa Bosnom, a ne daju mi da ovde radim sa Srbijom… Pa nosite se u pi*** materinu. Svi zajedno. On tamo radi sa njima… Kakve su to gluposti”, rekao je Vujošević za Sport klub i dodao:
”Ja tamo predstavljam sebe i samo sebe, a mimo toga pravim gest koji pomaže pomirenju, ako je to neki cilj. Moje zdravstveno stanje je takvo da ne mogu da vodim klub koji ima dvije utakmice sedmično. Ja sam na dvije dijalize i dok ne uradim transplataciju bubega vezan sam na takav način rada. Odgovora mi da radim sa reprezentacijom. Imam šećer i da bih bio živ potrebna mi je uvečer određena količina insulina, isto tako potrebna mi je i dnevna doza košarke koja me drži u životu. Sad to nekome smeta i ne odgovara što ja radim u Bosni. Pritom nisi pozvao telefonom otkada mi se sve dogodilo u Partizanu, na takav način, da pitaš kako sam. Ja sad tebi treba da pogađam misli da li ti odgovara… Da ja idem da ojačavam Bosnu”.