Razvojna banka FBiH nije odobrila kredit sarajevskoj firmi „Zrak“, saznaje Žurnal. Sva imovina preduzeća nalazi se pod hipotekama, te „Zrak“ nema ništa vrijedno ponuditi kao kolateral, a što zahtjevaju iz Razvojne banke FBiH. Sudbina „Zraka“ je sada u rukama Vlade FBiH. Hoće li pomoći firmi ili je odvesti u stečaj?
„Ne može resorni ministar sakupljati dokumentaciju i nositi u banku kako bi neko privredno društvo dobilo određena novčana sredstva“, reći će nedavno ministar energije, rudarstva i industrije FBiH Nermin Džindić.
Privredno društvo na koje je ministar Džindić mislio je sarajevski „Zrak“, nekoć važna firma kada je riječ o namjenskoj industriji. Već duže vrijeme ova firma, u većinskom vlasništvu Federacije BiH, nalazi se u teškom stanju. Postupak finansijske konsolidacije nije dao očekivane rezultate, u firmi je ostalo tek nekih 90-ak radnika kojima se duguje pet plata i nekoliko toplih obroka, sindikat je u štrajku, ne dozvoljavaju v.d. direktoru Nedžadu Koldži da uđe u firmu, novih ugovora još nema, inspektori Finansijske policije FBiH ustanovili su brojne nezakonitosti i nelogičnosti u poslovanju…
Teška finansijska situacija i nagomilani dugovi doveli su „Zrak“ praktično pred gašenje. Da bi se koliko-toliko stvari opet pokrenule potreban je svjež kapital – bilo kroz kredit, bilo kroz sredstva vlasnika, u ovom slučaju Vlade FBiH.
Kako Vlada FBiH, na čelu s premijerom Fadilom Novalićem, za sada nije spremna dati potrebna sredstva, jedina preostala opcija bio je višemilionski kredit. No, i tu su nastali problemi, s obzirom na to da su iz „Zraka“ od početka znali da sami ne mogu dići kredit – sva imovina je pod hipotekom, te se nema ništa vrijedno ponuditi kao kolateral. Pored svega toga, ministar Džindić insistirao je da rukovodstvo „Zraka“ traži kredit.
Tim povodom je u Razvojnoj banci FBiH održan sastanak na kojem su, prema našim informacijama, bili predstavnici „Zraka“, Razvojne banke i Ministarstva energije, rudarstva i industrije FBiH.
„Apsolutno sva imovina „Zraka“ je već pod hipotekom. Niz po hipotekama je jako dug, a bankarske procedure kažu da oni moraju biti prvi koji će biti upisani, da bismo mi dobili kredit. Osim toga, trenutno ne postoji druga mogućnost da se dobije kredit“, kaže za Žurnal finansijski direktor „Zraka“ Haris Balić koji je prisustvovao sastanku.
Dakle, „Zrak“ sam ne može dobiti kredit od Razvojne banke FBiH. Podsjetimo, „Zrak“ je u ovoj banci otvorio račun upravo jer je obećano da će kredit biti odobren, iako su svi bili svjesni da će račun u ovoj banci napraviti problem „Zraku“. Naime, taj račun služi samo za domaće poslovanje, te se preko njega ne mogu naplaćivati poslovi ugovoreni sa stranim kupcima. Kako bi se naplatili ranije ugovoreni poslovi, „Zrak“ mora zaključivati sporazume ili ugovore s trećim licima, te se nadati da oni neće tražiti proviziju za tu vrstu usluge.
Jedina mogućnost koja je ostala je da Vlada FBiH kroz grant sredstva pomogne „Zraku“ ili da Vlada FBiH bude garant za kredit. Balić otkriva kako bi se to moglo uraditi:
„Vlada FBiH bi mogla komisionim kreditom to lakše riješiti, nego da nas u tu proceduru spušta, ali to Vlada FBiH očigledno ne želi da uradi ili nema načina da to uradi.“
Željeli smo pitati i v.d. direktora Nedžada Koldžu šta očekuje u narednom periodu, međutim on i dalje ne odgovara na Žurnalove pozive.
Benjamin Bektić, v.d. izvršni direktor Sektora za tehničke poslove i proizvodnju, za Žurnal govori da im je Koldžo prenio optimistične poruke: „Generalni direktor je navodno razgovarao s premijerom Novalićem da se pronađe neko rješenje u skorom roku i da je optimističan, da bi se mogla neka pomoć očekivati.“
S druge strane, Haris Balić govori da se Vlada FBiH, kao vlasnik, nije pretjerano aktivirala da riješi probleme s kojima se „Zrak“ suočava: „Mi kao uprava smo pokušali na sve moguće načine da aktiviramo vlasnika, ali vlasnik je trenutno poprilično, ne znam kako da kažem, uspavan, najblažim rječnikom rečeno.“
Dok se čeka rješenje za „Zrak“, bilo u obliku svježeg kapitala, bilo u obliku onoga što ministar Džindić zove „kontrolisani stečaj“, stručnjaci iz oblasti optike, zajedno sa radnicima, ukazuju na sav potencijal „Zraka“, o čemu smo pisali.
Docent na Odsjeku za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta UNSA Benjamin Fetić govori kako mu se, nakon održane konferencije za medije, već javilo nekoliko pojedinaca: „Ja sam imao upite od pojedinaca, iz BiH i inostranstva, u vezi s tim kako mogu pomoći, da li bi Zrak pristao na investiciju, te šta se može uraditi. Ne znam da li su oni predstavljali firme, ali su pokazivali interesovanje.“
Fetić ponavlja da on misli da bi se bez ikakvih problema mogao naći investitor, ali da je na onima koji vode „Zrak“ da traže kupce. Za Žurnal govori kako je prije nekoliko dana njegov kolega Sabin Borančić imao sastanak s predstavnicima kompanije „Zemax“:
„To je kompanija koja, između ostalog, proizvodi softver broj 1 za optičku industriju. Na sastanku su bili predstavnici iz Francuske, Nizozemske, V. Britanije i čini mi se Njemačke. Tema razgovora je bila dobijanje softvera, a gospođa iz Francuske je pitala: „Šta se dešava sa Zrakom, mi znamo za Zrak, nismo čuli za Zrak dugo vremena, postoji li još, radi li?“. Kad je kolega rekao, u suštini, šta Zrak posjeduje, a ne radi, onda je ta gospođa rekla da bi mnoge države svijeta zavidjele na tome kakvu opremu Zrak ima.“
Naglašava da je riječ o jako skupim proizvodima iz domena optike, a da pored toga „Zrak“ može imati zaokruženu proizvodnju jer ima, na primjer, i radionicu za obradu metala. „Ja ne vidim niti jedan razlog zašto se ovo dešava „Zraku““, ističe on.
U međuvremenu, najviše ispaštaju radnici koji mjesecima nisu primili platu. Jedan broj je zbog toga i napustio kompaniju, pa se nameće jednostavno pitanje – i da se pronađe rješenje za „Zrak“, ko će raditi?
Na ovaj problem ukazivala je i struka i sindikat, ali to što u „Zraku“ više nema stručnjaka koji bi znali rukovati određenim skupocjenim mašinama, čini se, ne zabrinjava vlasnika. Tako firma, koja je jedna od rijetkih u Evropi koja može proizvoditi i najsloženije proizvode iz oblasti optike, polako propada, piše Žurnal.