Od Bukurešta do Brisela, od Lisabona do Liona, pandemija koronavirusa dovela je do prethodno nezapamćenih ulaganja u biciklističku infrastrukturu širom Evrope.
Zemlje Evropske unije su od početka pandemije na to potrošile više od milijarde eura, a izgrađeno je više od 2.300 kilometara novih biciklističkih staza.
„Bicikl je izašao kao veliki pobjednik”, kaže Džil Voren iz briselske Evropske biciklističke federacije.
„Ovo vrijeme nam je pokazalo da bicikl ima potencijal da promijeni naše gradove i naše živote.”
Ali na šta je tačno potrošen sav taj novac? I kakve bi mogle da budu dugoročne posljedice tog ulaganja?
„Pokušavali smo da izgradimo biciklističke staze i ranije, ali vozači automobila su se bunili”, kaže Pierfrančesko Maran, zamjenik gradonačelnika Milana za urbano planiranje, zelene površine i poljoprivredu.
„Neko mi je rekao: ‘Bio vam je potreban koronavirus da biste ih uveli!‘”
Ovaj industrijski centar u sjevernoj Italiji bio je jedan od prvih gradova u Evropi koji je počeo da ulaže u biciklističku infrastrukturu kao način da se ljudima ponovo omogući kretanje.
Milano danas ima 35 kilometara novih biciklističkih staza, mada su mnoge od njih samo privremene.
„Mnogi koji danas bicikliraju ranije su koristili javni prijevoz, a sada im je potrebna alternativa”, kaže Maran.
„Prije pandemije, imali smo 1.000 biciklista sada ih imamo 7.000.”
Ovakav porast popularnosti doveo je do povećanja pritiska na mnoge poslove vezane za bicikle.
Alesandro, mladi šegrt koji radi kod 92-godišnjeg graditelja bicikala Pepina Dralija, kaže da im se firma ponovo otvorila početkom maja.
„Ljudi sa stajali na ulici sa svojim biciklima u rukama, a red se protezao iza ćoška”, prisjeća se on.
„Nije bilo lako proizvoditi bicikle; koronavirus je doveo do toga da ne možemo više da nađemo mnoge dijelove”, dodaje.
Bez obzira na rast poslovanja, nisu svi zadovoljni. Mnogi misle da promjene ne sežu dovoljno daleko.
„Izgrađeno je nekoliko staza, ali u odnosu na potrebe ovog grada i želje ljudi, one su samo kap u moru”, kaže Ana Germota, pravnica u oblasti ekologije.
Ona, kao i mnogi drugi, smatra da je ovo jedinstvena prilika da se gradovi prilagode biciklistima.
„Koronavirus je trenutak kada svaki donosilac odluka može da promijeni izgled svog grada”, kaže ona.
U pokušaju da pripremi ljude, regionalna vlada u ovom dijelu Italije potrošila je 115 miliona eura na stimulaciju vožnje bicikla.
Vlada je obećala pomoć u visini od 500 eura ukoliko građani žele da kupe novi bicikl ili električni trotinet, a sve u pokušaju da ljude zadrži podalje od javnog prevoza i automobila.
Više od 800 kilometara dalje, zamenik gradonačelnika Pariza David Belijar govori o velikom preobražaju u glavnom gradu Francuske, uz pomoć 20 miliona eura, koliko je u biciklizam uloženo od početka pandemije.
„To je kao revolucija”, kaže on.
Najvidljivija promena desila se na ozloglašeno prometnoj Ru de Rivoli, koja se proteže preko čitavog Pariza sa istoka na zapad.
„Neki dijelovi ovog puta sada su potpuno bez automobila. Što više prostora date biciklima, više njih će ih koristiti.”
Stepen upotrebe bicikla povećao se za 27 posto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
To je djelimično zbog opsežnog pristupa francuske vlade, koja nudi pomoć od 50 eura za troškove popravke bicikala.
„Za mene je ovo sada kao raj”, kaže Rene Dunojer, mehaničar za bicikle u centru Pariza. „Zaista postaje sve popularniji.”
Njegova mehaničarska radnja ostala je otvorena tokom čitave izolacije i, dok su drugi poslovi slali osoblje na prinudni godišnji ili ih otpuštali, njegov posao je procvjetao.
„Morali smo da angažujemo više radnika zbog samog obima popravki”, objašnjava on.
U pokušaju da pomognu izgradnju biciklističke kulture u Parizu, vlasti su ponudile čak i besplatne časove vožnje.
„Obično imamo oko 150 odraslih osoba svake godine koji uče da voze bicikl, a sada smo ih vrlo lako udvostručili na 300 ljudi”, kaže Džoel Sik, nastavnik iz Mezon du Velo, na obalama reke Sene.
Još dalje na sjever, u Briselu, niklo je 40 kilometara novih biciklističkih staza uz neke od najprometnijih gradskih ulica.
Da bi se raščistio prostor kako bi mogle da se poštuju mere socijalnog distanciranja, postoji zona u kojoj pješaci i biciklisti imaju prednost u odnosu na automobile.
Ograničenja brzine takođe su ponovo uvedena u čitavom Briselu.
U aprilu, regionalni ministar za saobraćaj Elke Van Den Brant napisao je otvoreno pismo građanima zamolivši ih da izbjegavaju da koriste javni prevoz.
„Prepuni autobusi u vreme špica u svakom slučaju nisu ono što želimo”, rekao je on.
„Jedina alternativa bila bi da zamolimo ljude da idu automobilima. Ali to nije rješenje.”
A čini se da su najnovije mjere podstakle ljude da se late bicikala. Upotreba bicikala u porastu je za 44 posto u odnosu na prošlu godinu.
„Sada svako ima bicikl “, kaže Dijana, koja stoji u redu ispred mehaničarske radnje.
„Imala sam ga ja i prije krize, ali sada ga koristim svaki dan.”
Međutim, zbog pandemije je došlo i do nepredviđenih problema.
„Zamislila sam sebe kako kupujem predivan novi bicikl sa kacigom u tonu… ali nije bilo bicikala”, objašnjava stanovnica Brisela Veselina Foteva.
„Željela sam da ga naručim, ali rekli su mi da ću morati da ga čekam najmanje dva mjeseca.”
Ona se preselila u Brisel dvije sedmice prije početka pandemije i gledala je kako se grad mijenja na njene oči.
„Odlučila sam da ću poštovati sve mjere koje mogu da bih ostala zdrava i da ću izbegavati javni prevoz.”
Hoće li ova promena potrajati?
Mnogi gradovi pokušavaju da se pripreme za neizvjesnu budućnost, pošto nema garancija da će stari način života uopšte biti moguć.
„Pandemija je kod ljudi promijenila mentalni sklop”, kaže Džil Voren iz Evropske biciklističke federacije.
Vožnja bicikla pokazuje se kao realno rješenje za sve više i više njih.
Ali pitanje je da li će se nastaviti sa tom praksom jednom kad popusti strah od koronavirusa i da li je ovo prebacivanje na bicikle trajno.
„Potrebna je politička volja, potrebna su ulaganja, potreban je aktivizam građana koji to žele”, tvrdi Voren.