Već godinama traju agresivna poskupljena osnovnih životnih namirnica sa kojom se svakodnevno suočavaju građani BiH. Radi se o nerealnim cijenama za koje pomalo gube svaki smisao. Recimo, jedna kifla u sarajevskim pekarama je na cijeni i do pola marke, dok jedan hljeb košta od marku i po do dvije. Barata se mnogim razlozima – od nedostatka radne snage, rada i truda, do bilo kojeg drugog izgovora.
Većinski vlasnici pekara rast cijena peciva pravdaju povećanjem minimalca i znatno lošijim urodom pšenice. Dodaju da na njenu cijenu ne mogu nikako da utiču, te da su i sami u nezavidnoj situaciji, jer se radna snaga mora od nečega platiti. Ipak, cijena osnovnih namirnice za život ne bi trebale toliko rasti.
– Pšenica nikad nije bila jeftinija, ona sada košta između 30, do 40 feningi u otkupu, i to neće niko da je kupi jer je tržište preplavljeno još jeftinijom Ukrajinskom pšenicom. Tako da, za nas nije normalno da je hljeb ovako skup, kifle i sve ostalo, Po nama je to neko mešetarenje, ne znam kako im nije žao građana da naplaćuju hljeb marku i po dvije, zavisi ako znamo da od jedne kile brašna pravi 3 hljeba, rekao je Nedzad Bićo, predsjednik Udruženja poljoprivrednika za Okanal.
Nekada se za 2KM moglo kupiti čak i 20 pekarskih kifli, danas je to već samo davno odsanjani san. Za tu cijenu sada uglavnom možemo dobiti svega četri kifle. Pitali smo i one potrošače šta misle o cijenama pekarskih proizvoda.
– Trebalo bi to biti parem za jednom 30% jeftinije Ja sam se iznenadio,nisam odavno bio u pekarama, vidim da su bas cijene otišle gore
– Puno i trebaju
– Visoke su cijene sigurno što se tiče peciva pogotovo
– Mislim da trebaju biti niže cijene,s obzirom kakva nam je situacija u državi ali šta ćemo,takva nam je politika
-Da je preskupo sve
– Hljeb je nasušna potreba, luksuz je možda neko pecivo uzeti, ali eto mami vas treba nešto za dušu uraditi kažu naši sugrađani.
Ipak, kada imaš tradiciju dugu stotinu godina, istu moraš i njegovati. Bar tako kažu vlasnici poznatijih pekara u Sarajevu. Upravo tako govori vlasnik sarajevske pekare Poričanin. Trud i rad cijeni i naplati, dok za kifle kaže da su luksuz, pa ko voli neka bude spreman i da plati.
– Preskup, preskup je radnik, a ako uzmete da pekara radi 365 dana, trebate radnika nadomjestiti i da imate robu, onda je to preskupo,ja lično mislim da je hljeb možda čak i jeftin. Izjavio je Mehmed Poričanin.
Izgleda da u našoj zemlji to funkcioniše obrnutom matematikom i da u tržišnoj ekonomiji nema pravila. Što je brašno jeftinije to su cijene pekarskih proizvoda veće.