„Ja imam u Beogradu prijatelje koji su bili pod opsadom. Ovo je strašno dirljivo i neobično“, kaže sa suzama u očima Beograđanka Zora Čavić Ilić, 81-godišnja prevoditeljica u penziji, nakon što je pogledala izložbu „Opkoljeno Sarajevo“, koja je otvorena u utorak u Ustanovi kulture „Parobrod“ u Beogradu.
Na izložbi su predstavljene fotografije i autentični artefakti iz perioda oružane opsade glavnog grada Bosne i Hercegovine tokom rata od 1992. do 1995. godine. Organizatori izložbe – Fond za humanitarno pravo iz Beograda i Historijski muzej BiH – se nadaju da će činjenice o najdužoj oružanoj opsadi jednog evropskog grada nakon Drugog svjetskog rata stići do šire javnosti u Srbiji.
„Važno je da se organizuju takve izložbe posvećene nekim neljudskim, neprirodnim zbivanjima, tom stalnom vraćanju u neku vrstu ropstva. To bi moralo da prestane. Da ljudi počnu da gledaju jedni druge u oči, a da nema ovako suza kao što su moje“, dodaje Zora Čavić Ilić.
Među eksponatima izložbe „Opkoljeno Sarajevo“ je i plavi vuneni džemper Nermina Divovića, dječaka čiji je život odnio snajperski hitac u jednoj od sarajevskih ulica. Tu su potom i artefakti sarajevske svakodnevnice: takozvane ratne pećnice, improvizovani šporeti koje su građani ratom izolovanog grada ručno pravili, najčešće od iskorišćenih konzervi sa hranom iz konvoja humanitarne pomoći.
Dio postavke čini i bogata foto dokumentacija, u kojoj su zabilježeni najpotresniji događaji u troipogodišnjoj opsadi, poput dva masakra na pijaci Markale ili pokolja u Ulici Vase Miskina.
U fokusu izložbe, koja je od 2003. godine dio stalne postavke Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine, je život običnog čovjeka tokom sarajevske opsade, kaže Elma Hašimbegović, direktorka Historijskog muzeja BiH:
„Cilj izložbe je da prikaže svakodnevni život građana Sarajeva tokom 1.335 dana opsade. Sastoji se od materijala koji prikazuju svakodnevnicu, dokumenata, kao i od predmeta za svakodnevnu upotrebu ne sluteći da će jednog dana postati muzejski eksponati.“
Među eksponatima izloženim u Beogradu je i artefakt koji se tek od nedavno našao u zbirci Historijskog muzeja BiH.
„To je originalni baner sa natpisom ’Don’t let them kill us’ (Ne dozvolite im da nas ubiju), sa jednog od značajnijih događaja održanog 1993. godine, a koji pokazuje snagu i upornost građana Sarajeva da u nemogućim uslovima organiziraju izbor za miss“, objašnjava Elma Hašimbegović.
Danas, 28 godina od okončanja rata u Bosni i Hercegovini, u kojem su učestvovale i paravnojne formacije iz Srbije, u ovdašnjoj javnosti se ne govori mnogo o opsadi Sarajeva, u kojoj je ubijeno 11.500 ljudi.
Jedan od glavnih motiva za predstavljanje ove izložbe u Beogradu je neupućenost jednog dijela srpskog društva u zbivanja tokom rata u Bosni i Hercegovini, rekao je Budimir Ivanišević iz Fonda za humanitarno pravo:
„Ilustrovaću to rezultatom istraživanja javnog mnjenja koje je Fond za humanitarno pravo sproveo prije malo više od godinu dana, a gdje je jedno od pitanja bilo ’Da li znate koji je grad bio pod opsadom četiri godine?’ Dvadeset tri posto anketiranih je odgovorilo da je to Sarajevo. To je realnost koju mi živimo u Srbiji. To je bio jedan od glavnih motiva da se odlučimo da u Beogradu organizujemo ovu izložbu zajedno sa Historijskim muzejom BiH. Dakle, da ljudi čuju, vide i zainteresuju se prije svega za jednu ljudsku tragediju koju je taj grad proživio tokom 44 meseca opsade“, rekao je Ivanišević.
Posjetiteljka izložbe, Beograđanka Branka Panić, ne vjeruje da većina građana Srbije nije upoznata sa opsadom.
„Ja mislim da znaju, samo ne mogu da se suoče. A propaganda da se ništa nije desilo i da mi nismo učestvovali u ratu je toliko velika da je većina populacije to prihvatila. Opraštam onima koji to rade zato što smatraju da je to nedozvoljivo, pa upotrebljavaju jedan ljudski, odbrambeni mehanizam, ali bila sam svjedok, podrška je bila ogromna. Ispraćali smo svu paravojsku cvijećem“, kaže Branka Panić i podsjeća da je samo jedna ne tako velika grupa Beograđana devedesetih jasno i nedvosmileno iskazala svoje protivljenje ratu.
Beograđani Bojan Lazić i Biljana Vasović došli su na otvaranje izložbe i kažu da dobro znaju za opsadu Sarajeva. Ipak napominju da je važno da i drugi, naročito mlađi sugrađani, dobiju informacije o tome:
„Pošto se kroz aktivizam bavim tim temama, meni je to poznato. Najtragičnije što moji vršnjaci uopšte nisu čuli za to, a kamoli da su izgradili neki stav o tome“, kaže Bojan.
„Svi sada idu ka toj priči da se prošlost zaboravi, da se krene dalje. Naravno da je jako važno da zajednički gradimo budućnost, ali ne možemo ako ne razriješimo neke stvari iz prošlosti. Za pomirenje je to neophodno“, smatra Biljana Vasović.
Bilo da su upoznati sa ratnim zbivanjima iz devedesetih ili da ne znaju ništa o tome, Milutin Petrović, vršilac dužnosti direktora „Parobroda“, pozvao je građane da dođu i posjete izložbu, koju opisuje kao potresnu i tešku za gledanje:
„Ja bih pozvao ljude koji ovo gledaju preko ekrana da dođu da je pogledaju, pošto je jedan utisak kada kažeš ’izložba Opkoljeno Sarajevo u Parobrodu’, a potpuno drugačiji kada se susretneš sa tim artefaktima. Ova izložba je vrlo duboka i susret sa tim stvarima je dramatičan i ozbiljan. Preporučio bih svima koji imaju problem sa tom izložbom da dođu da je pogledaju.“
Postavka će biti otvorena do 6. oktobra, a u okviru pratećih događaja, 27. septembra biće održan javni čas o opsadi Sarajeva, dok će 4. oktobra biti prikazan film „Opsada“, francuskog reditelja i ratnog izvještača Remija Ourdana.
Izvor: RSE