Građani Bosne i Hercegovine moraju preuzeti odgovornost za budućnost zemlje i ne smiju dozvoliti da političari vode državu ka ponovnim sukobima, a zdravstvenom sistemu je potrebno da bude jedinstven da bi bio efikasan.
Kazao je to u Dnevniku D dr. Bakir Nakaš, istaknuti humanist, antifašist i član Upravnog odbora SABNOR-a – čovjek kojem je humanost profesija, a Dan državnosti Bosne i Hercegovine važniji od rođendana.
Na početku razgovora osvrnuo se na epidemiju leptospiroze u Sarajevu, kazavši da je, ipak, jedna odgovornost koja je ranije postojala u zdravstvenom sistemu danas nešto slabija. Propuštaju se neke stvari koje bi trebale biti pod kontrolom.
– Ne pamtim da se u ratu pojavila leptospiroza kada je bilo jako puno situacija kada nismo mogli da kontrolišemo higijenske prilike u našem okruženju. Nažalost, danas svjedočimo da se leptospiroza pojavila u tom obliku koji je gotovo epidemijski. Sreća je da je kantonalni ministar odlučio da donese odluku da se radi o epidemiji. Nije samo leptospiroza u Kantonu Sarajevo. Bilo je tamo i određeni broj zaražene djece od morbila, određeni broj djece oboljele od velikog kašlja – pojasnio je on.
Dodaje da se trebalo izaći u javnost s informacijama čim se nešto saznalo jer, kako kaže, svako otezanje i odlaganje dovodi do određenih situacija kada će se javiti daleko veći broj novih slučajeva.
– Iz tog razloga značajno je da komunikacija s građanima, s medijima, bude takva da vi imate priliku da možete imati informaciju o svemu što se dešava. Postoje elementi koji su sigurno zataškani iz nekih drugih razloga. Da li su to razlozi da političari i oni koji danas vladaju predstave svoje rezultate da su pozitivni, da nema nekih negativnih elemenata. Mislim da je, ipak, ta pasivnost koja je prisutna i odsutnost određene odgovornosti prema oboljenjima danas malo izraženija negoli ranije – smatra Nakaš.
Govorio je i o tome koliko je opasna zaraza leptospirozom s profesionalnog aspekta.
– Imajući u vidu prethodne slučajeve koji su bili prisutni u BiH i sve posljedice koje su se iza toga se dešavale, jeste rezultat da je leptospiroza više bila u vezi s profesionalnim bolestima. To su ljudi koji su se bavili određenim kontrolama u prirodi, ribolovci, lovci, koji su bili eksponirani u uvjetima kada nije bilo mogućnosti da preventivno možemo djelovati protiv oboljenja.
Danas, nažalost, zbog niza slučajeva i stanja koja su u BiH negativni, počevši od toga da nije rađena deratizacija, počevši od toga da danas jako puno bacamo hrane i ostavljamo pacovima i miševima koji se hrane, mi smo njima omogućili da danas imaju daleko bolji standard života negoli što imaju građani u svojim stanovima – objasnio je on.