Izraelci tvrde da bi njihova zemlja imala malo problema s pogađanjem ciljeva unutar Irana ako odluči direktno odgovoriti na napad dronova i raketa, pozivajući se na zastarjele vazduhoplovne snage Teherana.
Osim toga, navode da su sistemi protivazdušne odbrane zasnovani na zastarjelim ruskim modelima.
“Iran je supersila u taktičkim balističkim projektilima i bespilotnim letjelicama”, rekao je brigadni general Zvika Haimovich, bivši šef zračne odbrane IAF-a.
Navodi da je iranska protivazdušna odbrana izgrađena uglavnom oko ruskih protiavionskih raketnih sistema S-200 i S-300 ili niza domaćih riješenja kao što su Bavar-373, Khordad, Raad, Sayyad i Talash, kao i starih američkih i ruskih aviona, od kojih neki datiraju iz vremena šaha Mohameda Reze Pahlavija iz 1970-ih godina.
Slični sistemi su raspoređeni u Siriji od 2015. godine, što je izraelskim pilotima dalo višegodišnje iskustvo u suočavanju s njima, piše The Times of Israel.
“Naše vazduhoplovstvo i koaliciono vazduhoplovstvo letjelo je u ovom okruženju. Oni znaju kako da se efikasno nose sa ovim sistemom”, rekao je Haimovich.
Sidharth Kausha, istraživač na Kraljevskom ujedinjenom strateškom institutu u Londonu, kaže da glavni izazov za Izrael možda nije izbjegavanje iranskih raketa zemlja-vazduh, već mogućnost uspješnog napada na vojne baze u zapadnom i južnom Iranu za koje je potrebna upotreba prodornih bombi.
Kausha kaže da izraelski avioni, kao što su stelt avioni F-35, koji bi mogli izbjeći iranske mreže protivvazdušne odbrane, obično nose manja ubojna sredstva. Ali protiv duboko zakopanih ciljeva možda će biti potrebna veća municija, što bi značilo da će se možda morati nositi izvana na avionima kao što je F-16, što ih čini vidljivijim za radare. Radi sigurnosti, vjerovatno je da će ih piloti lansirati iz daljine.
“Iranska mreža protivvazdušne odbrane sigurno nije neprobojna za ove letjelice, ali to povećava rizik od gubitaka i povećava se iranski kapacitet da, barem u teoriji, presretne dolaznu municiju”, kaže on.
